Šta je koža?
Koža je jedan od najvažnijih organa u telu. Poznavanje njegovog sastava, njegovih slojeva, njegovih funkcija i njegove ukupne uloge u ljudskom ekosistemu je od vitalnog značaja za održavanje zdravlja i dobru brigu o njemu.
Hoćemo li to otkriti?
DEFINICIJA KOŽE
Koža je najveći organ u ljudskom telu, površine oko 2m2, debljine između 0,5 i 4 mm i težine do 5 kg.
Ona predstavlja i granicu i sredstvo komunikacije između našeg tela i spoljašnje sredine.
Veoma je otporan i fleksibilan, obavlja različite funkcije, kao što su zaštita tela od spoljašnjih agresora, regulisanje temperature i eliminisanje toksina.
I ne samo to, koža takođe igra važnu ulogu u društvenoj sferi.
FUNKCIJE KOŽE
Sastoji se uglavnom u održavanju tela na optimalnoj temperaturi, oko 37 stepeni Celzijusa. To se radi kroz regulaciju krvotoka, kroz proširenje ili suženje krvnih sudova, i kroz isparavanje vode, u vidu znoja, kroz znojne žlezde.
Osim što štiti unutrašnjost tela, doprinosi održavanju njegovih struktura i kontroliše razmene sa spoljašnjim okruženjem, sposoban je da uništi bakterije zahvaljujući svojim izlučevinama i da se zaštiti od ultraljubičastih zraka zahvaljujući melaninu, hemijskom pigmentu koji se sintetiše u epidermisu.
Različite vrste ćelija i telaša prisutnih u slojevima kože, zajedno sa nervnim završecima, odgovorni su za to što koža oseća dodir, bol, hladnoću i toplotu.
Naša koža je takođe deo imunog sistema, pa ima funkcije koje se odnose na odbranu tela od spoljnih agresora. Koža igra glavnu ulogu u otkrivanju pretnji, regulaciji inflamatornog odgovora i uništavanju patogenih mikroorganizama, između ostalog.
Jedini vitamin koji naše telo može da sintetiše samo je vitamin D, zadatak koji ono obavlja pod dejstvom UV zraka. Ovaj vitamin pomaže u apsorpciji kalcijuma, što doprinosi zdravom formiranju kostiju i zuba, sprečava hronične bolesti i ima funkciju protiv starenja i imuniteta.
SLOJEVI KOŽE
Naša koža se sastoji od tri sloja: epidermisa, spoljašnjeg sloja, dermisa i hipoderme, najdubljeg sloja.
Epidermis je u direktnom kontaktu sa spoljnim svetom, nedostaje mu snabdevanje krvlju i stalno se obnavlja. Ćelije epiderme su odgovorne za glavne barijerne procese kao što su regeneracija i nepropusnost kože (keratin), tonus kože i zaštita od UV zračenja (melanin) itd.
Dermis je mesto gde se odvijaju procesi povezivanja između unutrašnjosti tela i epiderme, kao što je stvaranje znoja da se ohladi ili cirkulacija krvi. Pored toga, upravo u ovom sloju nivoi kolagena, elastina i hijaluronske kiseline određuju čvrstoću, elastičnost i hidrataciju cele kože.
Na kraju je potkožni sloj poznat kao hipoderma, koji se uglavnom sastoji od vezivnog i masnog tkiva i čije glavne funkcije uključuju apsorpciju mehaničkih uticaja, održavanje telesne temperature, skladištenje energije i podršku dermisu. Ovaj sloj takođe određuje oblik ljudske siluete.
SASTAV SLOJEVA KOŽE
SASTAV EPIDERMISE
Epidermis je prekriven emulzijom koja se sastoji od znoja (znojne žlezde) i sebuma (lojne žlezde) poznate kao hidrolipidna barijera. Ova barijera održava kožu fleksibilnom i štiti je od gljivica i bakterija.
Epidermis se sastoji od četiri vrste ćelija, koje su odgovorne za jedinstvo i nepropusnost kože i njenu barijernu funkciju, kao i da pružaju deo senzornih informacija koje dobijamo preko kože.
Keratinociti predstavljaju između 80 i 90% ćelija epidermalne kože i odgovorni su za stvaranje keratina, koji zajedno sa epidermalnim lipidima povezuje ćelije i čini kožu skoro potpuno vodootpornom. Takođe štite kožu od invazije bakterija i UV zračenja. Oni potiču iz donjeg sloja epidermisa i kreću se kroz njegove slojeve dok se ne oslobode. Imaju približni životni ciklus od 28 dana.
Ove ćelije čine samo 3-5% epidermisa i odgovorne su za prepoznavanje antigena, supstanci koje pokreću proizvodnju antitela i mogućeg imunološkog odgovora. Langerhansove ćelije takođe regulišu reakciju kože na infekcije i upale.
Glavna funkcija ovih ćelija je proizvodnja melanina, supstance koja ima važnu ulogu u zaštiti od sunčeve svetlosti. Oni čine oko 5% ćelija u bazalnom sloju epidermisa i odgovorni su za boju kože i kose i pojavu različitih tipova hiperpigmentacije kože (tamne mrlje) i hipopigmentacije (bele mrlje).
Merkelove ćelije su izuzetno bliske nervnim završecima, pa igraju ulogu u percepciji mehaničkih nadražaja, poput dodira. Oni predstavljaju manje od 0,1% sastava naše kože, iako ih ima više u veoma osetljivim područjima, kao što su vrhovi prstiju.
SASTAV DERMISA
Sastav dermisa je mnogo složeniji od sastava epidermisa. Nalazi se neposredno ispod epidermisa i pored ćelija sadrži strukture i elemente koji doprinose izvršavanju njegovih višestrukih funkcija.
Krvni sudovi su strukture koje pripadaju cirkulatornom sistemu i koje su odgovorne za cirkulaciju krvi koju pumpa srce. Oni održavaju pravilno funkcionisanje i dermisa i epidermisa prenoseći im hranljive materije i kiseonik i eliminišu otpadne proizvode iz ćelijskog metabolizma.
Folikuli dlake su šupljine koje se protežu od epidermisa do dermisa, dostižući hipodermu u slučaju terminalne kose (ne-vellus kosa). Oni su u stanju da proizvode kosu zbog visoke koncentracije matičnih ćelija.
Postoje dve vrste žlezda u epidermisu, znojne žlezde i lojne žlezde. Prvi su odgovorni za izlučivanje znoja i za uklanjanje toksina i za regulisanje telesne temperature. Potonji su odgovorni za lučenje ulja koja zajedno sa znojem formiraju hidrolipidnu barijeru kože.
To su male „izbočine“ dermisa u epidermu koje spajaju krvne sudove iznutra. Oni olakšavaju prolaz hranljivih materija i kiseonika do dubokih slojeva epidermisa i takođe formiraju i uslovljavaju pojavu otisaka prstiju.
Ovo su glavne ćelije u dermisu i odgovorne su za sintezu kolagena, elastina i hijaluronske kiseline, između ostalih supstanci, i za održavanje pravilnog sastava ekstracelularnog matriksa. Kolagen i elastin su strukturni proteini koji koži daju određene kvalitete: kod kolagena čvrstinu, a kod elastina elastičnost. Hijaluronska kiselina je glikozaminoglikan i njena glavna funkcija je da zadrži vodu kako bi koža bila dobro hidrirana.
Reč je o receptorima koji, osim što detektuju stimuluse dodira i pritiska, u stanju su da signaliziraju mozgu tačno mesto gde je koža dodirnuta. Takođe se nalaze u epidermisu i koncentrisani su u veoma osetljivim područjima.
To su receptori za provođenje impulsa koji se nalaze duboko u dermisu. Oni su sposobni da trenutno prenesu informacije o vibracijama, dodiru i pritisku.
Sastoje se uglavnom od nervnih završetaka i Merkelovih ćelija. Oni su receptori koji koži daju sposobnost da percipira teksturu i pritisak. Najviše su koncentrisani na dohvat ruke.
Ova tela su odgovorna za toplotne senzacije, osećaj toplote i hladnoće i pritisak. Sastoje se od isprepletenih mreža nervnih vlakana i prekrivene su vezivnim tkivom.
Nervni završeci koji se nalaze u dermisu i epidermisu odgovorni su za prenošenje osećaja bola.
STANJA KOŽE
Koža je najveći organ u ljudskom telu, površine oko 2 m2, debljine između 0,5 i 4 mm i težine do 5 kg.
Oni nisu tipovi kože
TO SU STANJA
Otkrij više o koži i dermokozmetici
